Istraživanje ključnih reči sa dokazom da se isplate

Problem: boriš se za reč koju svi hoće

Skoro svako prvo pomisli na najočigledniju reč iz svog posla. Advokat hoće da bude prvi na „advokat Beograd“, prodavnica na „klima uređaji“, klinika na „stomatolog“. To su reči za koje se bore svi, sa sajtovima koji su tu deset godina i sa budžetima za oglase kakve ti nemaš. Uložiš pola godine, ne pomeriš se, i zaključiš da SEO ne radi.

A pored te jedne reči stoje stotine drugih koje niko iz tvoje branše nije ni pogledao. Duže su, konkretnije, traže se manje puta — ali ih kuca čovek koji tačno zna šta hoće i spreman je da kupi. Za njih se ne treba boriti deset godina; za njih treba jedan dobar tekst.

Problem je što ih ne vidiš, jer ti ne govoriš kao tvoj klijent — ti koristiš stručne reči, on koristi svoje. Zato je posao istraživanja reči zapravo posao prevođenja, sa jezika struke na jezik onoga ko pretražuje. I zato mora da se radi sa podacima, a ne po sećanju.

Kako radi

Prvo biraš način traženja. Auto kad hoćeš da alat sam odabere najbolji put. Srodne kad tražiš reči bliske po značenju onoj koju si upisao. Predlozi kad hoćeš varijante koje ljudi zaista kucaju. Ideje kad ti treba širi zamah oko teme.

Zatim sužavaš filterima, jer od hiljadu redova treba da ostane deset koji vrede. Filtriraš po broju pretraga, težini, ceni klika, broju reči u frazi, po tome sadrži li određenu reč, da li je upit pitanje, i po nameri pretrage. Za mali sajt tipičan filter je: preko 50 pretraga mesečno, težina do 30, tri reči i više — tako ostaju upiti koje realno možeš da dobiješ.

Kad već imaš spisak reči odnekud — iz stare tabele, od klijenta, iz Search Console-a — ubaciš ga na masovnu proveru, do 1000 reči odjednom, i dobiješ brojeve za sve. Ono što odabereš ide dalje: dugme „Prati“ ubacuje reč u praćenje pozicija, a iz svake reči može odmah da se napiše tekst. Rezultati se čuvaju, pa kad se vratiš na isto istraživanje, ono se otvara iz memorije alata i ne troši ti ništa novo.

Šta piše uz svaku reč

Broj pretraga mesečno je prvo što gledaš, ali ne i jedino — reč sa 3.000 pretraga koju drži pola interneta vredi manje od tri reči sa po 200 koje možeš da dobiješ za mesec dana. Težina kaže koliko je teško rangirati; to je broj zbog kog ćeš najviše puta reći „ovu preskačem“.

Konkurencija u oglasima kaže koliko se oglašivača gura za tu reč u plaćenoj pretrazi. Važno: to nije SEO težina, i te dve stvari se lako pomešaju. Visoka konkurencija u oglasima govori da se od te reči zarađuje, ne da je teško rangirati organski. Uz nju ide i cena klika — ako neko za jedan klik plaća ozbiljan iznos, taj klik nešto vredi.

Namera pretrage kaže zašto čovek kuca tu reč — informativna znači da hoće da sazna, komercijalna da upoređuje pre kupovine, transakciona da je spreman da kupi. Ovo određuje šta pišeš: za informativnu ide članak, za transakcionu stranica usluge ili proizvoda. Pisati vodič za transakcioni upit je najčešća greška u SEO-u.

Uz to ide trend i datum snimka, pa SERP analiza sa prvih deset rezultata i pitanjima koja Google prikazuje uz njih, pa „Za šta domen rangira“ gde upišeš svoj ili tuđi domen i dobiješ spisak reči. A najkorisniji je panel „Ko plaća reklame“ — spisak firmi koje kupuju oglase na toj reči. To je najjeftinija potvrda da se za reč isplati boriti: ako neko svakog dana plaća da bi bio tu, ta reč donosi klijente, a ti možeš da budeš tu organski, bez dnevnog budžeta.

Sve što nađeš slažeš u sačuvane liste i jednim dugmetom „Prati sve“ šalješ u praćenje pozicija.

Primer iz prakse

Stolar iz Novog Sada prvo je hteo da bude prvi na „kuhinje Novi Sad“. Otvara istraživanje, gleda tu reč i vidi visoku težinu i pet firmi koje na njoj plaćaju oglase. Zaključak: reč jeste vredna — inače je niko ne bi plaćao — ali za nju treba vreme, i neće biti prvi mesec.

Zato pušta mod Srodne i uključuje filtere: preko 50 pretraga, niska težina, tri reči i više. Od skoro tri stotine redova ostaje mu tridesetak, a filter za pitanja izdvaja one na koje može da odgovori tekstom.

Zatim sortira po nameri. Transakcione upite poput „kuhinja po meri cena po dužnom metru“ stavlja na spisak za stranicu usluge, jer ti ljudi ne traže vodič nego ponudu. Informativne poput „koje ploče su najbolje za kuhinju“ šalje u plan za članke. U panelu „Ko plaća reklame“ za dve reči vidi istu beogradsku firmu — potvrda da se od tih reči živi. Označava obe, plus još osam, i klikne „Prati sve“. Listu čuva i ostavlja za sledeći mesec; kad je ponovo otvori, neće ništa potrošiti.

Za koga je ovo najkorisnije

Ako ne znaš kojim rečima ljudi traže ono što prodaješ — namera pretrage i cena klika i bez znanja o SEO-u kažu isto: ovo ljudi kucaju kad su spremni da kupe, a ovo kad još samo čitaju.

Ako praviš plan sadržaja — filteri i sačuvane liste pretvaraju jedno popodne u plan tema za ceo kvartal, sa brojevima uz svaku stavku.

Ako vodiš tuđe sajtove ili imaš prodavnicu — masovna provera do 1000 reči rešava klijentove stare tabele u jednom potezu, a duge fraze sa transakcionom namerom dovode kupca umesto čitaoca i najčešće su slobodne, jer se svi guraju oko kratkih reči.

Iskreno: broj pretraga i težina su procene, ne izmereni podaci — služe da uporediš reči međusobno i odabereš gde da uložiš trud, a ne da se na njih zaklinješ do jedne decimale.