Analiza konkurencije: reči koje oni dobijaju, a ti ne

Problem: misliš da znaš ko ti je konkurencija

Većina ljudi zna svoju konkurenciju u poslu. U pretrazi je često neko sasvim treći — portal, blog, agregator ili firma iz drugog grada koja je jednostavno napisala bolji tekst.

A i kad znaš ko je, ostaju tri pitanja bez odgovora.

Za koje reči tačno gubiš? Nije dovoljno da znaš da si „iza njih“. Treba ti spisak reči na kojima se stvarno sudarate i pozicija za svaku.

O čemu oni pišu, a ti ne? Tu je najveći propušteni saobraćaj — ne u rečima za koje se borite, nego u onima za koje se ti uopšte ne pojavljuješ.

Kako da znaš da tema uopšte vredi? Ako jedan konkurent rangira za neku reč, možda je to slučajnost. Ako rangiraju dvojica ili trojica, to više nije slučajnost nego potražnja.

Bez tih odgovora biraš teme po osećaju. A osećaj je najskuplji izvor podataka koji postoji.

Kako radi

Klikneš „Nađi konkurente“ i alat sam pronalazi domene koji dele reči sa tobom. Ako ti neko fali ili hoćeš da pratiš baš određenu firmu, dodaš je ručno. Izbor konkurenata se pamti i važi svuda u alatu, pa ga ne ponavljaš u svakom izveštaju.

Za svaki domen tabela pokazuje broj zajedničkih reči, prosečnu poziciju, ukupan broj reči za koje rangira, procenjeni saobraćaj, kolonu „~stvarno“ i broj backlinkova.

Kolona „~stvarno“ je ono što ovaj tab razlikuje od običnih procena. Procena saobraćaja je kod svih alata gruba. Mi je kalibrišemo tvojim podacima iz Search Console — pošto znamo koliko tvoje pozicije stvarno donose klikova na tvom tržištu, tom istom logikom prevodimo i njihove pozicije. Tilda ostaje jer je i dalje procena, ali mnogo bliža realnosti od suvog proseka.

Kad uđeš u pojedinačnog konkurenta, čekaju te dva prikaza. Zajedničke reči su direktni okršaji: zeleno znači da si ispred njega, crveno da si iza. Ovde se dobija najbrže, jer reč na kojoj si drugi a on prvi obično traži doradu postojeće stranice, ne novi tekst. Content gap su reči za koje on rangira, a ti ne postojiš — svaki red je jedna tema koja već nekome donosi posetioce iz tvoje branše.

Šta dobijaš

Master content gap je prikaz reči za koje rangiraju bar dva izabrana konkurenta, a ti ne. Logika je jednostavna: ako se dva nezavisna sajta muče oko iste teme i oba dobijaju posetioce, ta tema ima dokazanu potražnju. Jedan konkurent može da pogodi slučajno, dvojica ne. To je lista sa koje se najsigurnije bira šta pisati sledeće, i odatle direktno prelaziš u generator sadržaja.

Uz nju idu četiri grafikona koja ne moraš sam da praviš. Najveće preklapanje pokazuje ko se najviše sudara sa tobom, redom. Poređenje saobraćaja pokazuje gde si ti u odnosu na njih. Mesečni saobraćaj konkurencije prati kretanje kroz vreme sa četiri veličine: saobraćaj, broj reči, reči u prvih deset i procenjena vrednost tog saobraćaja. Ko raste a ko pada je najkorisniji od sva četiri — konkurent koji naglo raste nešto radi, i vredi otvoriti njegov content gap istog dana.

Konkurente biraš jednom. Taj izbor se pamti i koristi u ostalim delovima alata: u praćenju pozicija, u analizi linkova i u izveštajima. Bez ponovnog podešavanja na svakom ekranu.

Primer iz prakse

Servis klima uređaja u Beogradu. Vlasnik prati dve firme koje zna iz posla i uveren je da su one njegova konkurencija u pretrazi.

Klikne „Nađi konkurente“ i lista izgleda drugačije. Jedna od te dve firme jeste tu. Druga jedva deli reči sa njim. Ali na vrhu su dva sajta koja mu uopšte nisu bila na pameti: portal o održavanju doma i sajt jednog većeg distributera opreme, koji objavljuje uputstva.

Zajedničke reči pokazuju gde se stvarno bije bitka. Za upite tipa „servis klima Beograd“ on je blizu vrha, zeleno. Ali za upite koji nisu direktna kupovina — „koliko često se čisti klima“, „zašto klima curi“, „šta znači greška na klimi“ — sve je crveno ili ga uopšte nema.

Content gap kod portala izbacuje desetine takvih tema. Master content gap izdvaja one koje pokrivaju i portal i distributer, i to su najsigurnije: dva različita sajta dobijaju posetioce sa istog pitanja.

Zaključak je neprijatan i koristan istovremeno. Njegova konkurencija u pretrazi nije firma koja servisira klime, nego sajt koji objašnjava klime. Čovek koji gugla „zašto klima curi“ za mesec dana je isti onaj koji gugla „servis klima Beograd“ — samo što ga tada već neko drugi ima u navici.

Za koga je

Vlasnik biznisa ne mora da smišlja o čemu da piše. Master content gap daje listu, on bira odozgo.

Marketar u firmi dobija „ko raste ko pada“ i poređenje saobraćaja — najjači slajd u mesečnom izveštaju.

Agencija i freelancer koriste content gap kao predlog posla za klijenta sa obrazloženjem, umesto osećaja.

Prodavnica na internetu vidi za koje kategorije i modele je pretiču i koje teme konkurenti pokrivaju uz proizvod, a ona ne.

Iskreno: brojke o tuđem saobraćaju su procena, i tilda ispred kolone stoji baš zato. Kalibracija tvojim Search Console podacima je približava stvarnosti, ali tuđa analitika nikome sa strane nije dostupna. Ono što jeste tačno su reči i pozicije — a plan sadržaja se pravi od njih, ne od procene saobraćaja.